Jelena Vasiljević, MA klinički psiholog, Transakcioni analitičar - savetnik

Moj cilj je pomoći čoveku da na terapiji upozna, prihvati i više zavoli sebe. U svom radu se vodim izrekom “Daj čoveku ribu i nahranićeš ga jedan dan, nauči ga da peca i nahranićeš ga za čitav život”. Kao psihoterapeut osećam ličnu i društvenu odgovornost: ličnu, za svakog pojedinačnog klijenta, a društvenu za emocionalno opismenjavanje što većeg broja ljudi. Moja misija je upoznavanje drugih sa mogućnostima koje psihoterapija nudi.

Čovek je tajna.”, rekao je Dostojevski “Nju treba odgonetati, i ako je budeš odgonetao čitavog svog života, ne misli da si uzalud proćerdao vreme; ja se bavim tom tajnom zato što želim da budem čovek.” Moja motivacija je da upravo ovu tajnu otkrivam. U radu sa klijentima mogućnosti su beskrajne i uvek iznova otkrivam koliko možemo da budemo različiti i da se opet razumemo.

Šta je Transakciona analiza?

Postoje različiti pravci u psihoterapiji, a moj pristup u radu bazira se na Transakcionoj analizi. Ovo je psihoterapijski pravac u kom bezuslovno verujemo pre svega u vrednost svakog ljudskog bića, u mogućnost promene i koncept sopstvene odgovornosti za sve što mislimo, osećamo ili činimo. Na ovom verovanju temelji se celokupan rad na klijentovoj promeni. Treninge za transakcione analitičare u Srbiji organizuje TA Centar u saradnji sa Psihopolis Institutom.

Odnos klijenta i psihoterapeuta

Odnos sa klijentom je otvoren, što podrazumeva da klijent u svakom trenutku ima uvid u ceo proces rada i aktivno učestvuje u njemu. Na prvim seansama se upoznajemo i pravimo dogovor o tome koji cilj želite da postignete, koji je to problem ili problemi koji vas dovode na terapiju. Cilj ovih prvih susreta jeste da klijent sam dođe do formulacije problema koji želi da reši kao i do jasnog željenog stanja u budućnosti. Terapeutov zadatak je da planiranim i ciljanim pitanjima i komentarima usmeri proces ka dolasku do konkretnog i realističnog cilja, a nikako ne da daje gotova rešenja ili nameće svoje ideje. Čak i kada se osećate loše, i kada nemate veru u sebe, vi znate šta je za vas najbolje ili najvažnije. Ponekad smo mi potrebni samo da to osvetlimo iz nekog drugog ugla, jer možda trenutno ne uviđate šta je to što vam treba.

Oblici Psihoterapije

U psihoterapiji postoji više načina rada. Osnovni principi su slični, a samo se forma razlikuje i od vrste problema zavisi koja će vama najviše odgovarati.

Individualna psihoterapija je za vas ukoliko želite da promenite neku svoju osobinu, naviku, način reagovanja, a koja vam se ne dopada ili vam stvara probleme.

Psihoterapija parova  ili terapija odnosa je za vas ukoliko vi i vaš partner individualno nemate nikakvih teškoća u funkcionisanju, ali niste zadovoljni vašim odnosom i motivisani ste to da promenite. Terapija odnosa se može raditi i na drugim relacijama (roditelj dete i sl.) ali su najčešći klijenti u ovakvoj vrsti rada parovi.

Porodična psihoterapija, razume se, ima za klijenta celu porodicu. Kada maloletno dete ima problem, nije uvek moguće raditi samo sa detetom, već je neophodno da se roditelji uključe. Oni uče o svojoj ulozi roditelja, o tome kako da se postave u određenim situacijama, preispituju svoja uverenja o roditeljstvu i menjajući sebe pomažu i svom detetu. Porodica postaje psihoterapijski klijent i kada postoji problem koji se tiče svih njenih članova, na primer razvod, bolest nekog člana, gubitak, loša komunikacija i slično.

Life Couching je postao popularan izraz i kod nas bi odgovarao psihološkom savetovanju. Ukoliko vam nisu potrebne temeljne promene i niste spremni na duži rad, već imate neki životni problem, hoćete da naučite neku veštinu koja vam nedostaje, onda ste pravi kandidat za koučing. Neki klijenti ni ne prave razliku, već kažu da idu kod terapeuta, pošto je ovaj termin duže prisutan i ustaljen. Nakon rešenja jednog problema neki odluče da nastave sa psihoterapijom, jer im se dopadnu mogućnosti koje rad na sebi nudi.

Grupna psihoterapija podrazumeva rad sa manjom grupom ljudi. Ovakve terapije ponekad vode i dva psihoterapeuta. Grupe mogu biti okupljene povodom jednog problema koji povezuje sve članove (bolesti zavisnosti, grupe podrške nekoj populaciji) ili mogu biti potpuno različitog sastava. Ovaj vid rada je pogodan za razvijanje nekih socijalnih veština. U grupi možete dobiti korisne povratne informacije o sebi od većeg broja ljudi, čuti da i drugi možda imaju slična iskustva i da niste sami.

Koliko psihoterapija traje i koliko često se odvija?

razgovor sa psihoterapeutom Stari Grad

Bilo koji od navedenih oblika terapije da odaberete, sa terapeutom se viđate jednom sedmično u dogovorenom terminu, koji obično traje sat vremena. Ako je termin određen za par ili porodicu, trajaće sat i po ili dva, jer je za više osoba potrebno više vremena. Grupna psihoterapija traje više – po 3 ili 4 sata, a ponekad se uvode i pauze.

Koliko ćete dugo dolaziti kod psihoterapetuta zavisi od vrste problema, vaših želja, motivacije i mogućnosti. Obično se minimumom smatra 10 susreta, što je oko 3 meseca, a nakon toga se dogovarate za dalje. Postoje neki psihoterapijski pravci kod koji se klijent i terapeut viđaju znatno češće, u kojima se smatra da je neophodno da se dolazi dug vremenski period, ali većina pravaca danas koristi navedeni model od jednom sedmično po sat vremena.