Zašto psihoterapija toliko košta?

Podelite i drugima da pročitaju

U Srbiji redovno zdravstveno osiguranje ne obezbeđuje psihoterapeuta, i državne ustanove retko i imaju terapeute. Psiholozi koji rade na ovim mestima, ukoliko su obučeni, nekada sa klijentima rade i terapijski, ali im to nije u opisu posla i uglavnom od redovnih poslova (testiranja, procene i sl.) nemaju dovoljan broj sati da posvete jednoj osobi kako bi radili psihoterapiju.

Psihoterapeuta sa privatnom praksom ima sve više, ali njihove usluge nisu dostupne svakom. Cene psihoterapije u Beogradu se kreću od 10 evra po seansi, pa i do više od 100 evra. Ovi drugi su uglavnom fakultetski profesori i edukatori raznih teorijskih pravaca. Međutim, nikako ne znači da ćete kod terapeuta koji manje naplaćuje dobiti manje dobar tretman. Često ljudi koji pokušavaju da se izbore za tržište, svesni platežne moći građana, spuštaju cene kako bi došli do klijenata. Ovo su uglavnom mladi terapeuti koji rade pod supervizijom, i njima je važno da imaju određeni broj klijenata kako bi se dalje sertifikovali. Takođe se bore da izgrade svoj ugled i poziciju, zbog svega ovoga su vrlo pažljivi i odgovorni kada pristupe radu, te manje novca nikako ne znači manje i kvaliteta.

Postoji više razloga zašto psihoterapija košta toliko.

Cena obuke psihoterapeuta

Postati terapeut košta mnogo. Kod nas se ljudi na univerzitetu školuju za zvanje psihologa ili psihijatara, međutim tamo ne stiču veštine koje su potrebne za bavljenje psihoterapijom. Nakon završenih fakulteta neophodna je obuka iz nekog terapijskog modaliteta, gde pored teorijskih znanja imaju i sate rada na sebi, supervizija i vežbanja sa kolegama. Sve ovo traje godinama i poprilično košta. Ako vam se možda učini da plaćate za ćaskanje o problemima, imajte na umu da je terapeut obučen i dugo treniran da svaki vaš razgovor ima jasan pravac i cilj.

Psihoterapija je zanimanje u kom je neophodno da se stalno edukuje. Niko od terapeuta ne staje kada jednom stekne diplomu. Tu su uvek različiti kongresi, usavršavanja, treninzi.

Radno vreme psihoterapeuta

 Terapeutu nije plaćen svaki sat rada. Većina ljudi koji rade u nekim firmama, rade 40 sati nedeljno i plaćeni su za to. Psihoterapeuti mogu da naplate samo taj jedan sat koji provedu sa klijentom. Kada bi imali 40 klijenata nedeljno ne bi bilo vremena ni mogućnosti da se posvete sređivanju beleški nakon seansi kao ni pripremanju za sledeću seansu sa klijentom. Takođe, ne bi imali vremena za obavljanje svih drugih organizacionih stvari oko održavanja privatne prakse. Osim toga, klijenti veoma često jednostavno otkažu seansu iz najrazličitijih razloga.

 Psihoterapeutu je potrebna psihoterapija

Dobar terapeut će u toku seanse biti smiren i nećete primetiti kako klijentovi problemi utiču na njega. Ipak, nekada se dešava da terapeut doživi veoma intenzivno to što od klijenata čuje. Da bi se nosio sa svim ovim i ostao dobar terapeut, njemu ili njoj je neophodno da posećuje svog terapeuta. Važi i obrnuto, terapeutovi privatni problemi ne smeju uticati na klijenta, tako da je neophodno da ih obrađuje na svojoj terapiji.

Takođe, terapeutu je potreban i supervizor. Supervizor je isto tako terapeut, uglavnom sa više iskustva, sa kojim mi možemo da proverimo šta radimo i da li smo na dobrom putu, da razmotrimo neke etičke dileme.

 Kako da ipak dođete do povoljne psihoterapije?

Za sve postoji više opcija i rešenja, a kada ljudi imaju volju novac ne može biti prepreka. Postoji više načina da obezbedite nekoliko sati rada sa psihoterapeutom.

Edukanti različitih psihoterapijskih pravaca često rade po veoma niskim cenama kako bi sakupili dovoljan broj sati koji im je neophodan za sertifikaciju. Nekada, prvih nekoliko seansi i ne naplaćuju. Uglavnom se reklamiraju na Fejsbuku, pa se možete raspitati na različitim grupama.

Neki iskusni terapeuti koji dovoljno zarađuju, primaju određeni broj klijenata sa kojima rade pro bono ili po nižim cenama. Kada kontaktirate terapeuta, nemojte se ustručavati da pitate da li radi na ovaj način. Često studenti na primer imaju određene povlastice.

Neka udruženja ili nevladine organzacije imaju psihologe za saradnike koji su plaćeni sredstvima organizacije, pa se raspitajte, moguće da spadate u ciljnu grupu nekih od njih. U Beogradu decenijama postoji savetovalište za mlade u Domu omladine, gde možete potpuno besplatno razgovarati sa psihologom.

Postoji Pastirsko savetovalište u Beograđanci i ima odlične psihijatre i psihologe gde možete otići na savetovanje bez naknade. Bez obzira što je osnivač ovog savetovališta crkva, psihoterapeuti su sasvim profesionalni i to nije mesto gde će neko pokušati da vas na bilo koji način indoktrinira. Možete zatražiti njihove usluge i ako ne delite religijska uverenja.

Često je moguće na neki kraći period reorganizovati svoje finansije, i preusmeriti ih na rad na sebi. Ulaganje u sebe na ovaj način sigurno će vam doneti višestruku korist za budućnost.


Podelite i drugima da pročitaju

Leave a Comment